ponedjeljak, 8. lipnja 2015.

Пут до успјеха изграђен од људских душа (прича о 'великом' Интеру)

О овоме сам дао поједине назнаке да ћу писати на почетку рада на блогу. Нешто што никад није видјело свјетлост дана,а нарочито не дневни ред неке суднице су докази о начину стварања оног квази великог Интера који је водио Херера.

Годинама након радости играчи су умрли у болести,и непојмљивим мукама које су представљале велику цијену за успјехе током играчке каријере.Ево листе оних које је сабља смрти 'косила' након што су с Интером достигли врхунац каријере :

Армандо Пићи - преминуо у 36ој години од тумора
Марсело Ђиусти - преминуо од рака дебелог цријева 1999.

Ђакинто Факети - бивши предсједник Интера (у годинама Калћополија) избјегао овоземаљску казну а Богу на истину отишао након болести - рак панкреаса 2006 године.
Ене Масијеро - преминуо од тумора 2009 године

Оно што је заједничко за све ове играче је да су били дио 'магичног' тима који је створио Хеленио Херера.У својој књизи је управо Мацола 'проговорио' о давању таблетица које су се растапале под језиком непосредно прије утакмице.Вјероватно је ово био један од разлога доминације Интера тих година.

Брат Мацоле у својој књизи такође објашњава који је разлог тога да су жртве мање познати играчи.Једноставно је,друготимци су искориштени као заморци за лабораторијски експеримент.


Nema komentara:

Objavi komentar