srijeda, 4. ožujka 2015.

Година у којој смо били прваци свијета (2006) ! Ах та кобна година

Свјетско првенство је највећа свјетска смотра у сваком спорту па тако ни фудбал није изузетак.Нема веће части за неку државу у фудбали него ли учествовати на Мондијалу.Те године ипак у Италији Мондијал није дочекан уз пламен жеље среће и надања о коначној побједи него с обиљежјем скандала који је избио непосредно пред почетак првенства.То за Калчо није био први пут да се блати кроз новине с активностима који крше фер плеј од стране појединих клубова и због тога је овај случај имао још већу тежину.

Јавни удар кроз новине је био циљ да се отвари Пандорина кутија из које ће изаћи низ невоља кроз које би се пробили појединци до врха.Да да,врха за којим чезну годинама који им је био потпун далеко и тако неухватљив па одлучише да упрљају руке.Како другачије описати жељу за успјехом вјечитих губитника.Када се борите и та борба вам је толико неуспјешна да рађа комплекс онда патите.

Међутим,нико не воли патњу,јер је то болно стање које буди различите негативне електрицитете у вама.Овај пут је у томе лежала поента.У жељи да се побједи под сваку цијену,не битно колика је она.То је била једина игра против фер плеја у свему овоме у шта ћемо се увјерити заједно,кроз наредна моја писања.Јавност сваког друштва па и италијанског има чудну природу.Увијек са одушевљењем реагује на осуђивање побједника.Осуда је једини циљ да се оправда властити неуспјех.

Систем поремећених вриједности и судова је утицао на то да ријеч туженог против тужиоца има вриједност већу него оног који се брани.Затварање очију пред истином је увелико спутало напредак Серије А,и не само спутало напредак него означило једно систематско назадовање у коме је свака календарски година напријед означила десет назад за италијански фудбал наспрам остатка свијета.

Сузе не могу вратити вријеме мада неке патриоте које су радиле о глави националног фудбала тада и исти скратиле за ту поменуиту главу плачу,ништа им не вриједи.Труло дрво и труло друштво се могу посматрати на исти начин,када болест труљења узме маха морају се радити корјените промјене и ствари се враћају на нулу. Стварајући једну здраву атмосферу све се враћа на старо и држава и фудбал. Систематским радом свакако да постоји шанса да се популарни Калчо врати на мјесто које му припада. Италијански фудбал је након Калћополија пао на нулу те ће требати дуге године да се степенично пење хватајући корак са осталима,који се за сада чини немогућим за италијане.

Nema komentara:

Objavi komentar